OPOREZIVANJE PRIHODA PO OSNOVU UGOVORA O PRIVREMENIM I POVREMENIM POSLOVIMA

NAPOMENE ZA LINKOVE U TEKSTU

• linkovi u tekstu na zakone, podzakonska akta, službena mišljenja… direktno vas preusmeravaju na digitalnu bazu “Ekspert” na odgovarajući akt i zbog toga je neophodno da ste ulogovani u “Ekspert”. Korisnici koji nemaju pretplatu i nisu ulogovani u digitalnu bazu “Ekspert” ove linkove mogu zanemariti.

1. Uvodne napomene

Shodno članu 197. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17, 95/18 – dr. propis) /štampano izdanje/ poslodavac može, za obavljanje poslova, koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, da zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

1.1. Osnovna obeležja privremenog i povremenog rada

Osnovna obeležja privremenog i povremenog rada su:

• • da se NE SMATRA radnim odnosom;
  • da poslovi koji se obavljaju po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima mogu, ali i NE MORAJU, da budu utvrđeni pravilnikom o sistematizaciji. Ako su utvrđeni pravilnikom o sistematizaciji, to može da bude privremena zamena određenog zaposlenog ili povećan obim posla i sl.;
  • da se potreba za njihovim obavljanjem pojavljuje u kraćem vremenskom periodu, odnosno od slučaja do slučaja. Privremenost, odnosno povremenost tih poslova je u tome što nema stvarne potrebe da se sa zaposlenim zasnuje radni odnos na određeno vreme, niti da se takvi poslovi obavljaju zasnivanjem radnog odnosa. Stoga, ako ima potrebe da se određeni privremeni i povremeni poslovi kod poslodavca obavljaju duže od 120 radnih dana, poslodavac mora da ustanovi određeni posao pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji i zasnuje radni odnos sa nepunim ili punim radnim vremenom (na određeno ili neodređeno vreme);
  • ovi poslovi mogu da budu iz delatnosti ili van delatnosti poslodavca. Prilikom odlučivanja koju vrstu ugovora treba zaključiti, odnosno da li zaključiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima ili ugovor o delu – treba uzeti u obzir osnovne karakteristike ovih ugovora i opredeliti se za vrstu ugovora. Osnovne razlike su u tome što ugovor o delu može da se zaključi za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca i nema karakter povremenosti, odnosno privremenosti, odnosno nije vremenski ograničen. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima je vremenski ograničen u trajanju od 120 radnih dana u kalendarskoj godini;
  • ograničeni vremenski, a ne količinom rada. Zakonsko ograničenje obavljanja ovih poslova od 120 radnih dana u kalendarskoj godini odnosi se na vreme, a ne na broj lica koji će obavljati ove poslove, niti količinu i vrednost tih poslova. Određeni posao ne može da traje duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, a svakog radnog dana može da ga obavlja jedno ili više lica. Na taj način isto lice može da radi kod jednog poslodavca mesecima u toku jedne kalendarske godine; prelazi sa jednog na drugi privremeni, odnosno povremeni posao;
  • da se radno vreme utvrđuje ugovorom i, po pravilu, poklapa se sa radnim vremenom zaposlenih. Posao može da se obavlja sa punim ili nepunim radnim vremenom. Danom rada smatra se svaki radni dan u kome je određeno lice obavljalo privremene i povremene poslove, bez obzira koliko je trajalo radno vreme (3, 6 ili 12 časova). Znači, u dane se ne računaju radni dani u kojima lice koje obavlja privremene ili povremene poslove nije radilo. Praktično, određeni privremeni i povremeni poslovi u kalendarskoj godini mogu da se obavljaju najduže 120 radnih dana neprekidno ili sa prekidima, bez obzira na dnevno radno vreme;
  • da poslodavac i lice koje obavlja privremene i povremene poslove ugovaraju vrstu posla, način izvršenja, rok za koji se poslovi obavljaju i naknadu za rad. Dakle, ugovorom se određuje iznos naknade za rad (koja bi, po našem mišljenju, trebalo približno da odgovara zaradi zaposlenog koji obavlja iste ili slične poslove); pored toga, poslodavac može licu koje obavlja privremene i povremene poslove da obezbedi i druga prava koja imaju zaposleni: prevoz, “topli obrok”, troškovi službenog puta i dr.

1.2. Lica sa kojima je moguće zaključiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima

Zakonom o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17, 95/18 – dr. propis) /štampano izdanje/ (čl. 197. i 198.) precizno je utvrđeno da se ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova MOŽE zaključiti sa: 

• nezaposlenim licem;
• zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;
• korisnikom starosne penzije (po našem mišljenju i korisnikom prevremene starosne penzije);
• licem koje je član omladinske ili studentske zadruge.

Napomena: Korisniku starosne (i prevremene starosne) penzije se ne obustavlja isplata penzije za vreme angažovanja po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Po prestanku rada po ovom ili nekom drugom ugovoru, korisnici starosne i prevremene starosne penzije imaju pravo na ponovno određivanje penzije, ako su bili u osiguranju najmanje godinu dana.

Znači, samo sa licima navedenim u Zakonu o radu je moguće zaključiti ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, a NIJE MOGUĆE zaključiti ugovor o obavljanju privremenim i povremenih poslova sa:

• zaposlenim licima koja rade puno radno vreme,
• korisnicima invalidske i porodične penzije.

Ukoliko se ugovor zaključuje sa zaposlenim licem koje radi sa nepunim radnim vremenom, neophodno je da to lice dostavi potvrdu od poslodavca kod koga je zaposleno o trajanju radnog vremena, jer od toga zavisi na koje se vreme može zaključiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima (samo do punog radnog vremena).

1.3. Posledice angažovanja korisnika PORODIČNE i INVALIDSKE PENZIJE
po Ugovoru o privremenim i povremenim poslovima

Angažovanje korisnika porodične i invalidske penzije po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova nije dozvoljeno po članu 197. Zakona o radu, ali nisu propisane kaznene odredbe u slučaju njihovog angažovanja.
Angažovanjem se korisnicima INVALIDSKE penzije NE OBUSTAVLJA isplata penzije, ali može (ne mora) biti osnov za ponovnu ocenu njegove invalidnosti.
Međutim, nema smetnji da profesionalno vojno lice i policijski službenik, kao korisnik invalidske penzije, zbog specifičnosti njegove invalidnosti, budu radno angažovani ali van Vojske i van MUP-a, u kom slučaju nema osnova za preispitivanje invalidnosti.
Korisnicima PORODIČNE penzije se NE OBUSTAVLJA isplata penzije ako je iznos isplaćene naknade po ugovoru niži od najniže mesečne osnovice za obračun doprinosa, tj. AKO JE BRUTO NAKNADA NIŽA OD 30.880 dinara, koliko iznosi bruto najniža osnovica od 1.01.-31.12.2022. godine. U SUPROTNOM SE OBUSTAVLJA isplata penzije i nastavlja po završetku ugovorenog posla, ali na ponovni zahtev korisnika porodične penzije.
Korisnik invalidske ili porodične penzije nema pravo na ponovno određivanje penzije na osnovu ostvarenog osiguranja po ugovorenom poslu.
Ako se, pak, angažuje korisnik ovih penzija suprotno članu 197. Zakona o radu, postoji obaveza plaćanja doprinosa za PIO po stopi od 25% (14% iz bruto naknade i 11% na bruto naknadu) na ostvarenu naknadu za rad po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ali ne i doprinosa za zdravstveno osiguranje, jer je (shodno članu 15. Zakona o zdravstvenom osiguranju – “Sl. glasnik RS”, br. 25/19) /štampano izdanje/ prioritetno osiguranje za ova lica penzija na koju Republički fond PIO plaća ovaj doprinos.
Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti se ne plaća.
Republički fond PIO nastavlja da plaća doprinos za zdravstvo na penzije koje se ne obustavljaju.

1.4. Angažovanje lica po Ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova
kod korisnika javnih sredstava

Podsećamo da je članom 27k Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS” br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21 – dr. zakon) /štampano izdanje/ regulisano novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava u periodu od 1.01.2021. godine od 31.12.2023. godine i da, prema ovom članu, ukupan broj zaposlenih:

• na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika),
• lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge,
• lica angažovanih posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i
• lica angažovanih po drugim osnovama,

kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva finansija.

2. Ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova

2.1. Ugovor koji se zaključuje direktno između poslodavca i angažovanog lica

Prema stavu 2. člana 197. Zakona o radu poslodavac je dužan da sa licem koje je angažovano za obavljanje privremenih i povremenih poslova, u pisanom obliku zaključi ugovor o obavljanju tih poslova.

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova mora da sadrži sve elemente bitne za obavljanje konkretnog posla, kao i prava i obaveze angažovanog lica i poslodavca, a obavezno sadrži:

1. prezime i ime angažovanog lica, broj lične karte, mesto prebivališta odnosno boravišta;
2. status lica: nezaposleni, zaposleni sa nepunim radnim vremenom, penzionisano lice;
3. vrstu posla i način izvršenja posla;
4. rok izvršenja posla;
5. radno vreme: puno radno vreme, nepuno radno vreme od ____ časova;
6. naknadu za rad (precizno definisati da li je to neto naknada koja se isplaćuje, ili je to bruto naknada iz koje se plaćaju porez i propisani doprinosi za socijalno osiguranje);
7. slučajeve kada se može raskinuti ugovor pre isteka roka na koji je ugovoren.

Model Ugovora o obavljaju privremenih i povremenih poslova

Nema smetnji da se ugovorom utvrdi pravo lica koje je angažovano, na: troškove prevoza na posao i sa posla, pravo na naknadu troškova za vreme službenog puta (dnevnicu, putne troškove i troškove prenoćišta), naknadu za ishranu u toku rada, kao i da se ugovorom utvrdi obaveza licu da koristi propisana zaštitna sredstva na radu i sl.

2.2. Ugovor koji se zaključuje sa članom omladinske ili studentske zadruge

Radno angažovanje članova omladinske ili studentske zadruge kod poslodavca, po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova, vrši se “posredovanjem” omladinske, odnosno studentske zadruge čiji je član omladinac, odnosno student.

Pre stupanja zadrugara na rad kod poslodavca, zadruga i poslodavac zaključuju ugovor, a zadrugar se upućuje na rad putem uputa – ugovora.

Ugovorom koji se zaključuje između poslodavca i zadruge uređuju se uslovi rada zadrugara i međusobna prava i obaveze zadruge i poslodavca koji radno angažuje člana omladinske, odnosno studentske zadruge radi obavljanja privremenih i povremenih poslova. Ugovor, pored ostalog, sadrži:

• obavezu poslodavca da zadrugaru nadoknadi štetu usled posledica povrede na radu koja je nastala krivicom poslodavca;
• obavezu zadruge da zadrugaru uplati neto naknadu za rad i uplati porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje;
• obavezu zadrugara da poslodavcu nadoknadi štetu koju je namerno prouzrokovao na radu;
• obavezu poslodavca da zadrugaru obezbedi odgovarajuće uslove rada i zaštitu na radu;
• poslove koje će zadrugar da obavlja;
• druga prava, obaveze i uslove rada zadrugara.

Zadruga upućuje zadrugara na rad kod poslodavca na osnovu uputa, koji je istovremeno i ugovor između zadruge i poslodavca koji radno angažuje zadrugara.

Uput sadrži: prezime i ime zadrugara, broj članske karte, naknadu za rad po satu – danu, broj sati – dana rada i ukupan iznos naknade za rad.

Napomena: Poslodavac može, u zavisnosti od obima i kvaliteta obavljenog posla da zadrugaru isplati naknadu po radnom času u većem iznosu od ugovorenog i da prihvati da zadrugaru nadoknadi određene troškove (troškove prevoza na posao i sa posla, troškova za vreme službenog puta i sl.).

U ovom slučaju, po našem mišljenju, plaćanje u većem iznosu zadrugaru, nadoknađivanje troškova i sl. MORA se izvršiti uplatom na račun zadruge, jer sa stanovišta obračuna i plaćanja poreza i doprinosa zadruga je poslodavac.

Ako bi poslodavac vršio bilo kakva plaćanja angažovanom zadrugaru direktno, morao bi sačiniti poseban ugovor (u zavisnosti od osnova plaćanja) koji ne bi imao veze sa zaključenim ugovorom o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa članom zadruge.

3. Prava iz radnog odnosa lica angažovanih po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova

Ugovorom o obavljanju privremenih i povremenih poslova ne zasniva se radni odnos, već je u pitanju rad van radnog odnosa, za koji angažovano lice ostvaruje pravo na naknadu za obavljeni rad koja ima poreski tretman zarade.

Činjenica da lice ostvaruje pravo na naknadu koja ima fiskalni karakter kao zarade ne znači da je ono zaposleno lice i da mu po tom osnovu pripadaju i ostala prava iz radnog odnosa.

Samo prava koja su predviđena Ugovorom o privremenim i povremenim poslovima su prava koja lice, koje je angažovano po tom ugovoru, može da koristi jer ono nije zaposleno lice i ne može koristiti prava shodno Zakonu o radu i opštim aktima poslodavca koja važe za zaposlene.

Dakle, ova lica ne mogu da ostvaruju pravo na bolovanje, plaćeno odsustvo, godišnji odmor, uvećanje zarade po osnovu “minulog rada”, uvećanja za rad na dan praznika, noćni i prekovremeni rad, otpremninu kod odlaska u penziju, naknadu troškova za “topli obrok”, regres i druge troškove iz čl. 118. i 119. Zakona o radu, kao ni druga prava iz radnog odnosa AKO ONA NISU UGOVORENA UGOVOROM O OBAVLJANJU PRIVREMENIH I POVREMENIH POSLOVA.

Na ova lica se ne odnosi ni zaštita od otkaza, odnosno raskidanje ugovora shodno članu 187. Zakona o radu, tako da, u slučaju trudnoće i porođaja ova lica ne uživaju zaštitu od otkaza.

Ova lica se ne mogu proglasiti “tehnološkim viškom”, jer su, po pravilu, angažovana na nesistematizovanim poslovima, a i kad su mesta sistematizovana ne raskida se radni odnos već ugovor, bez prava na otpremninu.

Dakle, ova lica su lišena prava po osnovu radnog odnosa, te kod zaključivanja ugovora ova lica treba pažljivo sa poslodavcem da utvrde i ugovore svoja prava.

Na primer, poslodavac može da ugovori pravo zaposlenog na bolovanje, odnosno naknadu za vreme bolovanja, ali se to pravo može ostvariti samo na teret poslodavca, ne i na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: RFZO). U 120 radnih dana, na koliko se ugovor zaključuje, ušli bi svi dani odsustva sa rada.

Međutim, prema našim saznanjima, u praksi se postupa potpuno drugačije – ovim licima se daju sva prava iz radnog odnosa, iako nisu ugovorena, osim onih prava koja se ostvaruju na teret drugih isplatilaca: RFZO, ministarstva nadležnog za finansijku podršku porodici sa decom, i sl. Ovo iz razloga što sankcije (novčane kazne) nisu propisane, a ugovorne strane su saglasne.

4. Prijave i odjave o početku, odnosno prestanku radnog angažovanja i osiguranja za osiguranike koji obavljaju privremene i povremene poslove

Za lica koja su radno angažovana po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima poslodavac je dužan da podnese jedinstvenu prijavu za obavezno socijalno osiguranje.

Prijava se podnosi na portalu Centralnog registra, u elektronskom obliku, na Obrascu M čija je spoljna forma data, tj. propisana Uredbom o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u Jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (“Sl. glasnik RS” br. 132/31) /štampano izdanje/.

Prijava se podnosi najkasnije pre stupanja radno angažovanog lica na rad, saglasno Zakonu o radu (član 35. stav 2.) i Zakonu o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (“Sl. glasnik RS”, br. 95/18, 91/19) /štampano izdanje/ (član 12. stav 2.).

Jedinstvena prijava sadrži sledeće podatke: opšte podatke o osiguraniku i osiguranom licu, podatke o osiguranju i podatke o obvezniku plaćanja doprinosa.

Na osnovu prijave vrši se registracija osiguranika – osiguranih lica radi ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Registracija na osnovu jedinstvene prijave podrazumeva registraciju prijave na obavezno socijalno osiguranje, promene podataka u osiguranju i odjave sa obaveznog socijalnog osiguranja.

Prilikom podnošenja prijave podnose se, odnosno potvrđuju dokazi na osnovu kojih se utvrđuje svojstvo osiguranika, i to:

• u prijavu se kao datum početka osiguranja upisuje datum sticanja svojstva osiguranika; za obavljanje ugovorenih poslova to je datum naveden u ugovoru kao datum početka obavljanja ugovorenih poslova; dokaz: ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova;
• u prijavu se upisuju podaci o osnovu osiguranja propisani jedinstvenim metodološkim principima, i to za lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove ako nisu osigurani po drugom osnovu; za lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske odnosno studentske zadruge, a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju, za članove omladinske, odnosno studentske zadruge, koji zdravstveno osiguranje ostvaruju po drugom osnovu, za članove porodica lica koja obavljaju privremene i povremene poslove: obavljanje privremenih i povremenih poslova; dokaz: ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, uput omladinske ili studentske zadruge, dokaz o školovanju za lica mlađa od 26 godina života;
• kao datum prestanka osiguranja u prijavu se upisuje datum prestanka svojstva osiguranika i to za obavljanje ugovorenih poslova: dan prestanka obavljanja ugovorenih poslova; dokaz: potvrda isplatioca o prestanku obavljanja ugovorenih poslova;
• u prijavu se upisuju podaci o osnovu prestanka osiguranja propisani jedinstvenim metodološkim principima i to za obavljanje privremenih i povremenih poslova: prestanak obavljanja ugovorenih poslova; dokaz: ugovor, odluka odnosno potvrda isplatioca naknade.

Za lica na školovanju koja nemaju navršenih 26 godina života, a obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih i studentskih zadruga prijava se podnosi u slučaju nastanka povrede na radu i profesionalne bolesti, s tim što se tada u prijavu:

• kao datum početka osiguranja upisuje datum nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti; dokaz: ocena lekarske komisije o povredi na radu, odnosno ekspertiza o utvrđenoj profesionalnoj bolesti;
• kao osnov osiguranja upisuje: povreda na radu ili profesionalna bolest; dokaz: ugovor o privremenim i povremenim poslovima preko omladinske, odnosno studentske zadruge;
• kao datum i osnov prestanka osiguranja upisuje dan, mesec i godina prestanka radnog angažovanja za koje se vrši prijava za slučaj povrede na radu ili profesionalnog oboljenja; dokaz: dokaz o prestanku prioritetnog osiguranja.

5. Porezi i doprinosi koji se plaćaju na naknade po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima

Naknada po osnovu Ugovora o privremenim i povremenim poslovima sa aspekta fiskalnih obaveza ima tretman zarade, ali nije zarada shodno Zakonu o radu, jer angažovanje po ovom osnovu nije radni odnos.

Prema stavu 2. člana 13. Zakona o porezu na dohodak građana /štampano izdanje/ (“Sl. glasnik RS”, br. 24/01, 80/02 – dr. zakon, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21 – u daljem tekstu: ZPDG), zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zaključenog neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zaključenog preko omladinske ili studentske zadruge, osim sa licem do navršenih 26 godina života, ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg i visokog obrazovanja. (Članom 13. stav 1. ZPDG definisano je da se pod zaradom podrazumeva zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, a u stavu 2. člana 13. ZPDG se praktično definiše da se u smislu obračuna poreza (i doprinosa) ugovorena naknada po osnovu Ugovora o privremenim i povremenim poslovima tretira kao zarada).

Polazeći od prvog dela navedenog stava (do reči: osim), porez na naknadu po ovom ugovoru je isti kao na zarade (10%) i plaća se na ugovorene bruto naknade ali BEZ UMANJENJA ZA PORESKU OLAKŠICU na zarade (član 15a stav 2. ZPDG). I sama činjenica da osnov za oporezivanje ove naknade nije isti kao kod zarade ukazuje na to da se ne radi o zaradi iz radnog odnosa, već o naknadi za rad, na koju se samo primenjuje ista stopa poreza (i doprinosa).

Doprinosi se plaćaju na ugovorenu bruto naknadu po istim stopama kao kod isplate zarade, osim za po ovom ugovoru angažovano penzionisano lice za koje se ne plaća doprinos za zdravstvo.

Shodno izuzetku iz člana 13. stav 2. ZPDG, tretman naknade za obavljeni posao po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima koja se ISPLAĆUJE PREKO OMLADINSKE ILI STUDENTSKE ZADRUGE licu DO 26 godina života, ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, ima tretman DRUGIH PRIHODA po članu 85. ZPDG, pa se porez plaća po stopi od 20% koja se primenjuje na osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za 20%.

Za ovu kategoriju osiguranika (koji nemaju navršenih 26 godina života) obračunati POREZ SE UMANJUJE za 40% (član 85. stav 11. ZPDG).

Doprinosi se za ovu kategoriju osiguranika plaćaju: za PIO po stopi od 4%, a za zdravstvo po stopi od 2% (član 11. stav 1. tačka 1) i član 47. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Osnovica za obračun doprinosa u oba slučaja je bruto naknada ali ne može biti niža od najniže (30.880 din.) i ne može biti viša od najviše (441.140 din.) osnovice doprinosa važeće u momentu obračuna.
Pregled stopa poreza koje se primenjuju za naknade, osnovica za obračun poreza i stopa doprinosa za socijalno osiguranje za ugovore o obavljanju privremenih i povremenih poslova dajemo u nastavku:

	Opis	Ugovor zaključen
		sa NEZAPOSLE- NIM licem I LICEM koje ima radni odnos SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM	sa PENZIONI- SANIM licem	preko omladinske zadruge sa licem koje ima NAVRŠENIH 26 GODINA ŽIVOTA ili se NE NALAZI NA ŠKOLOVANJU	preko omladinske ili studentske zadruge sa licem starijim od 26 godina, za koga je zadruga utvrdila da ostvaruje mesečni iznos prihoda koji je ispod cenzusa za sticanje svojstva osiguranika	preko omladinske zadruge sa licem na školovanju koje NEMA 26 GODINA ŽIVOTA
1	2	3	4	5	6	7
I	POREZ
	1. Osnovica za plaćanje poreza	bruto naknada	bruto naknada	bruto naknada	bruto naknada	bruto naknada umanjena za normirane troškove (normirani troškovi 20%)
	2. Stopa poreza	10%	10%	10%	10%	20%
	3. Umanjenje obračunatog poreza	–	–	–	–	40%
II	DOPRINOSI
	4. Osnovica doprinosa
	4.1. Osnovica doprinosa za PIO	ugovorena (bruto) naknada a ne niže od najniže osnovice i ne više od najviše osnovice	ugovorena (bruto) naknada a ne niže od najniže osnovice i ne više od najviše osnovice	ugovorena (bruto) naknada a ne niže od najniže osnovice i ne više od najviše osnovice	ugovorena (bruto) naknada a ne niže od najniže osnovice i ne više od najviše osnovice	ugovorena naknada, a ako je taj iznos niži od najniže mesečne osnovice onda je to najniža mesečna osnovica
	4.2. Osnovica doprinosa za zdravstveno osiguranje	ugovorena (bruto) naknada a ne niže od najniže osnovice i ne više od najviše osnovice	–	bruto iznos naknade, a ne niže od najniže osnovice i ne više od najviše osnovice	ugovorena (bruto) naknada, a ne niže od najniže osnovice i ne više od najviše osnovice	ugovorena naknada, a ako je taj iznos niži od najniže mesečne osnovice onda je to najniža mesečna osnovica
	4.3. Osnovica doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti	ugovorena (bruto) naknada a ne niže od najniže osnovice i ne više od najviše osnovice	–	ugovorena (bruto) naknada a ne niže od najniže osnovice i ne više od najviše osnovice	ugovorena (bruto) naknada a ne niže od najniže osnovice i ne više od najviše osnovice	–
	5. Stope doprinosa
	5.1. Na teret osiguranika	19,90%	14,00%	19,90%	14,75%	–
	5.1.1. Doprinos za PIO	14,00%	14,00%	14,00%	14,00%	–
	5.1.2. Doprinos za zdravstveno osiguranje	5,15%	–	5,15%	–*	–
	5.1.3. Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti	0,75%	–	0,75%	0,75%	–
	5.2. Na teret poslodavca	16,15%	11,00%	16,15%	11,00%	6,00%
	5.2.1. Doprinos za PIO	11,00%	11,00%	11,00%	11,00%	4,00%
	5.2.2. Doprinos za zdravstveno osiguranje	5,15%	–	5,15%	–*	2,00%
	5.2.3. Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti	–	–	–	–	–

* Zadruga ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje, jer se sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za ova lica obezbeđuju u budžetu Republike (član 16. stav 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju).

U vezi sa plaćanjem doprinosa za socijalno osiguranje, podsećamo na:

Srazmerni iznos najniže osnovice

Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže osnovice doprinosa, obračun doprinosa se vrši na srazmerni iznos najniže osnovice – kada je naknada niža od najniže osnovice, obračun doprinosa se vrši na srazmerni iznos najniže osnovice (član 39. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje /štampano izdanje/ – “Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21 – u daljem tekstu: Zakon o doprinosima).

Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže mesečne osnovice doprinosa srazmerno broju dana, odnosno broju časova rada u mesecu za koji postoji obaveza obračuna doprinosa.

Primer za utvrđivanje srazmernog iznosa najniže osnovice

Ako je lice po ugovoru radilo 12 dana u mesecu koji ima 22 radna dana, a najniža osnovica iznosi 30.880,00 dinara (osnovica koja se primenjuje u 2022. godini), srazmerni iznos najniže osnovice iznosi 16.843,64 dinara, tj. (30.880,00 : 22) x 12 = 16.843,64.

Ako je ovo lice ostvarilo bruto naknadu nižu od 16.843,64 dinara, osnovica za plaćanje doprinosa je 16.843,64 dinara, a ako je naknada viša od srazmernog iznosa najniže osnovice, osnovica je konkretna naknada – ako je naknada 17.000,00, 20.000,00… osnovica za plaćanje doprinosa je 17.000,00, 20.000,00… dinara.

Utvrđivanje srazmernog iznosa najniže osnovice u slučaju rada sa nepunim radnim vremenom

U slučaju kada se lice angažuje da radi sa nepunim radnim vremenom po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, doprinosi se plaćaju na osnovicu utvrđenu po odredbama člana 40. Zakona o doprinosima.

Primenom ovog člana na privremene i povremene poslove, pravila su sledeća:

1. Ako lice po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima radi ceo mesec kod jednog poslodavca sa nepunim radnim vremenom, a naknada koju ostvari je niža od najniže propisane osnovice, osnovica doprinosa je najniža mesečna osnovica doprinosa.
   Na primer, ako naknada (bruto) iznosi 10.000,00 dinara, a najniža osnovica je 30.880,00 dinara, doprinosi se plaćaju na 30.880,00 dinara.
   Da u prethodnom primeru lice nije radilo ceo mesec već 12 dana sa nepunim radnim vremenom, osnovica za plaćanje doprinosa bi bila srazmerni iznos najniže osnovice od 16.843,64 dinara (vidi napred dati primer za srazmerni iznos najniže osnovice).
2. Za lice koje po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima radi sa nepunim radnim vremenom kod DVA ili VIŠE poslodavaca, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na naknadu koju lice ostvaruje kod tog poslodavca ako je ta naknada jednaka ili viša od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu lica kod poslodavca u odnosu na puno radno vreme.
   Srazmerna najniža osnovica za rad sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca se utvrđuje SRAZMERNO VREMENU – SATIMA RADA kod svakog poslodavca tako što se:
   – važeća najniža osnovica kod svakog od poslodavaca podeli mogućim fondom sati za konkretni mesec i
   – dobijeni iznos se pomnoži brojem sati rada kod svakog poslodavca.
   Primer:
   Lice koje je angažovano po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima u mesecu (22 radna dana tj. pun fond sati rada je 22 x 8 = 176 sati) radi kod dva poslodavca: kod poslodavca “A” 3 sata (22 dana x 3h = 66h) i kod poslodavca “B” 5 sati (22 dana x 5h = 110h). Za rad kod poslodavca “A” bruto naknada je 3.000,00 din., kod poslodavca “B” bruto naknada je 7.000,00. Ukupan zbir bruto naknada kod oba poslodavca je 10.000,00 dinara i niži je od najniže mesečne osnovice za obračun doprinosa, tj. od 30.880,00 dinara, pa je osnovica za plaćanje doprinosa:
   – kod poslodavca “A” je 11.580,00 obračun (30.880,00 : 176) x 66 = 11.580,00
   – kod poslodavca “B” je 19.300,00 obračun (30.880,00 : 176) x 110 = 19.300,00
3. U slučaju kada lice U TOKU MESECA zaključi ugovor (period kraći od punog meseca) sa nepunim radnim vremenom kod dva i više poslodavaca pa radi kraći period od punog meseca, onda se primenjuju i pravila iz člana 39. i pravila iz člana 40. Zakona o doprinosima. To znači da u ovim slučajevima treba kombinovati pravila.
4. U slučaju da lice radi po ugovoru sa nepunim radnim vremenom kod jednog ili kod dva i više poslodavaca pa je naknada koju ostvaruje kod jednog, ili zbir naknada koje ostvaruje kod dva i više poslodavaca, veći od najviše mesečne osnovice, postavlja se pitanje kako svaki od poslodavaca obračunava i plaća doprinose. Naime, Zakon o doprinosima nije predvideo mogućnost obračuna srazmerne najviše osnovice doprinosa (predvideo je mogućnost obračuna srazmerne najniže, ali ne i najviše osnovice), a po našem mišljenju, svaki od poslodavaca bi trebalo da obračuna i plati doprinose na naknadu koju isplaćuje. S obzirom da će se u ovom slučaju zbirno platiti doprinosi na mesečnom nivou na veći iznos od najviše mesečne osnovice, ovo lice će moći da ostvari pravo na povraćaj plaćenih doprinosa kada se i ako se shodno članu 66. Zakona o doprinosima za to steknu uslovi.

Preračun neto naknade u bruto naknadu

Ako je naknada ugovorena u neto iznosu (iznos koji lice prima), pri važećim stopama poreza i doprinosa, obrasci za preračun na bruto naknadu su:
Ugovor zaključen sa NEZAPOSLENIM licem I LICEM koje ima radni odnos SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM:

• naknada viša od najniže osnovice: B=N : 0,701
• naknada niža od najniže osnovice: B=(N+0,199 x OB) : 0,90
• naknada viša od najviše osnovice: B=(N+0,199 x Om) : 0,90

Ugovor zaključen sa PENZIONISANIM licem

• naknada viša od najniže osnovice: B=N : 0,760
• naknada niža od najniže osnovice: B=(N+0,14 x OB) : 0,90
• naknada viša od najviše osnovice: B=(N+0,14 x Om) : 0,90

Ugovor zaključen preko omladinske ili studentske zadruge sa licem STARIJIM OD 26 GODINA ili licem koje se NE NALAZI na školovanju

• naknada viša od najniže osnovice: B=N : 0,701
• naknada niža od najniže osnovice: B=(N+0,199 x OB) : 0,90
• naknada viša od najviše osnovice: B=(N+0,199 x Om) : 0,90

Ugovor zaključen preko omladinske ili studentske zadruge sa licem STARIJIM OD 26 GODINA, za koga je zadruga utvrdila da ostvaruje mesečni iznos prihoda koji je ispod cenzusa za sticanje svojstva osiguranika

Prema Pravilniku o mesečnom iznosu prihoda kao cenzusa za sticanje svojstva osiguranog lica (“Sl. gl. RS”, br. 112/06 i 5/09), nezaposleno lice i druge kategorije socijalno ugroženih lica stiču svojstvo osiguranika pod uslovom da prosečni mesečni prihod ne prelazi iznos minimalne neto zarade ako lice živi samo, uvećane za 30%, odnosno da po članu porodice ne prelazi iznos minimalne neto zarade u mesecu podnošenja prijave.

• naknada viša od najniže osnovice: B=N : 0,7525
• naknada niža od najniže osnovice: B=(N+0,1475 x OB) : 0,90

Ugovor zaključen preko omladinske/studentske zadruge sa licem koje se NALAZI NA ŠKOLOVANJU i koje NIJE STARIJE OD 26 GODINA

• obrazac za preračun je: B=N : 0,904

gde je:
B=bruto naknada
N=neto naknada
OB=iznos najniže osnovice, odnosno srazmernog dela najniže osnovice
Om=iznos najviše osnovice
0,199=zbirni koeficijent za zbirnu stopu doprinosa od 19,9%
0,14=zbirni koeficijent za zbirnu stopu doprinosa od 14%
0,1475=zbirni koeficijent za zbirnu stopu doprinosa od 14,75%

Poreska prijava i uplatni računi za porez po odbitku

Isplatilac prihoda dužan je da pre svake isplate prihoda po ovom osnovu Poreskoj upravi dostavi poresku prijavu na Obrascu PPP-PD.

Prihodi po osnovu isplate naknada po ugovorima za obavljanje privremenih i povremenih poslova u Obrascu PPP-PD prijavljuju se pod OVP: 150, 151, 152 ili 604.

Porez i doprinosi na ove prihode plaćaju se na račun 840-4848-37. Na nalogu za plaćanje navodi se šifra plaćanja 254 i broj odobrenja za plaćanje (BOP) dodeljen od strane Poreske uprave.

5.1. Poreski tretman naknade troškova koja se ostvaruju
u vezi sa obavljanjem privremenih i povremenih poslova

Kao što je u prethodnom delu teksta navedeno, ugovorom o privremenim i povremenim poslovima uređuje se iznos naknade za rad koja bi, po našem mišljenju, trebalo približno da odgovara zaradi zaposlenog koji obavlja iste ili slične poslove.

Pored toga, mogu se ugovoriti i troškovi koje poslodavac priznaje radno angažovanom licu a koji nastaju u vezi sa obavljanjem privremenih i povremenih poslova (npr. “topli obrok”, troškovi prevoza za dolazak na posao i povratak sa posla, troškovi službenog puta u zemlji i inostranstvu (dnevnice, troškovi smeštaja i prevoza na službenom putu) i sl.).

• Porez (osim za lica DO 26 godina života na školovanju) na naknadu troškova
  i druga ugovorena primanja

Ovom prilikom podsećamo da je stavom 4. člana 18. ZPDG propisano da se NE PLAĆA porez na zarade na primanja po osnovu:

1. naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 4.359,00 dinara (primena od 1.02.2022.);
2. dnevnice za službeno putovanje u zemlji do iznosa od 2.617,00 dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice (primena od 1.02.2022.),
3. dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo – do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa a najviše do 50 evra dnevno;
4. naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu;
5. naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu, drugim propisima, odnosno aktima, odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe – do iznosa 30% cene po osnovnoj jedinici mere pogonskog goriva pomnoženog s brojem jedinica mere pogonskog goriva koje je potrošeno, a najviše do 7.630,00 dinara mesečno (primena od 1.02.2022.);

koja ostvaruju lica koja nisu u radnom odnosu, ali za svoj rad ostvaruju prihode za koje su obveznici poreza na zaradu u smislu ZPDG.

Dakle, kod lica koja privremene i povremene poslove obavljaju na osnovu ugovora zaključenog neposredno sa poslodavcem, kao i kod lica koja obavljaju poslove preko omladinske ili studentske zadruge koja imaju navršenih 26 godina života, odnosno koja se ne nalaze na školovanju, plaća se porez po stopi od 10% na iznos:

• ugovorene naknade za rad (naknada za rad, ugovoreni “topli obrok” i sl.),
• preko propisanog neoporezivog iznosa iz člana 18. stav 1. tač. 1) do 5) ZPDG.

Doprinosi na naknadu troškova i druga ugovorena primanja

Kako Zakonom o doprinosima za ova primanja nije predviđeno oslobođenje od plaćanja doprinosa, na ukupan iznos koji se ovim licima daje na ime naknade troškova PLAĆAJU SE DOPRINOSI za obavezno socijalno osiguranje, kao na naknadu za rad, tj. kao na zaradu (mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-254/2017-04 od 23.06.2017.).

Napominjemo da se kod uplate doprinosa na ova primanja primenjuje pravilo uplate doprinosa na najnižu, odnosno najvišu osnovicu doprinosa, u skladu sa čl. 36. i 41. Zakona o doprinosima.

Izuzetak (za lica DO 26 godina života na školovanju)

Na ova lica se ne odnosi stav 4. člana 18. ZPDG, tj. kod njih nema mogućnosti poreskih olakšica iz člana 18. stav 1. tač. 1) do 5) ZPDG, pa se za lica koja obavljaju poslove preko omladinske/studentske zadruge, a nalaze se na školovanju i nemaju navršenih 26 godina života, na zbir ugovorene naknade i svih drugih primanja (“topli obrok”, prevoz, dnevnice i dr.), plaća POREZ na druge prihode po stopi od 20% koja se primenjuje na osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za 20% normiranih troškova umanjen za 40% (član 85. stav 11. ZPDG) i doprinosi kao na naknadu za rad tj. 4% za PIO i 2% za zdravstvo.

6. Primeri obračuna

U ovoj tački dajemo primere obračuna poreza i doprinosa kada je ugovor zaključen sa:

1. nezaposlenim licem;
2. penzionisanim licem;
3. licem koje obavlja poslove preko omladinske zadruge koje ima navršenih 26 godina života, odnosno licem koje se ne nalazi na školovanju;
4. licem koje obavlja poslove preko omladinske ili studentske zadruge koje ima navršenih 26 godina, za koje je zadruga utvrdila da ostvaruje mesečni iznos prihoda koji je ispod cenzusa za sticanje svojstva osiguranika, i
5. licem koje obavlja poslove preko omladinske zadruge, a nalazi se na školovanju i nema navršenih 26 godina života.

Primere dajemo za slučajeve:

• kada je neto naknada viša i niža od najniže osnovice za pun mesec rada,
• kada rad traje kraće od punog meseca i
• kada se primenjuje srazmeran iznos najniže osnovice.

U vezi sa primerima obračuna podsećamo na sledeće:

1) Kada je ugovorena neto naknada (kao u našim primerima) potrebno je utvrditi da li je neto naknada viša ili niža od neto najniže osnovice, odnosno srazmernog iznosa najniže osnovice doprinosa.

Neto najniža osnovica, odnosno srazmerna najniža osnovica izračunava se tako što se bruto iznos najniže osnovice od 30.880,00 dinara, odnosno srazmerni iznos bruto najniže osnovice pomnoži koeficijentima:

• kada je ugovor zaključen sa nezaposlenim licem 0,701
• kada je ugovor zaključen sa penzionisanim licem 0,760
• kada je ugovor zaključen preko omladinske ili studentske zadruge sa licem koje se ne nalazi na školovanju, odnosno licem starijim od 26 godina 0,701
• kada je ugovor zaključen preko omladinske ili studentske zadruge sa licem koje ima navršenih 26 godina, za koje je zadruga utvrdila da ostvaruje mesečni prihod koji je ispod cenzusa za sticanje svojstva osiguranika 0,7525.

U zavisnosti od toga da li je ugovorena neto naknada viša ili niža od najniže neto osnovice obračunate na navedeni način, primenjuju se i obrasci za preračun dati u okviru tačke 5.

2) Srazmerni iznos najniže osnovice se koristi u slučaju kada radno angažovanje traje kraće od punog kalendarskog meseca.

6.1. Obračun kada je ugovor zaključen sa NEZAPOSLENIM licem

Rb.	Opis	SA NEZAPOSLENIM LICEM
		Lice “A” Neto naknada VIŠA od neto najniže osnovice (radi ceo mesec)	Lice “B” Neto naknada NIŽA od neto najniže osnovice (radi ceo mesec)	Lice “C” Neto naknada VIŠA od srazmerne neto najniže osnovice (radi deo meseca)	Lice “D” Neto naknada NIŽA od srazmerne neto najniže osnovice (radi deo meseca)
1	2	3	4	5	6
1.	UGOVORENA NETO NAKNADA (N)	38.000,00	15.000,00	18.000,00	8.000,00
2.	Broj radnih dana u mesecu	22	22	22	22
3.	Ostvareni dani rada	22	22	12	12
4.	Najniža bruto osnovica	30.880,00	30.880,00	30.880,00	30.880,00
5.	Iznos bruto osnovice po danu za obračun srazmernog iznosa najniže osnovice (rb. 4 : rb. 2)	1.403,64	1.403,64	1.403,64	1.403,64
6.	Najniži, odnosno srazmerni iznos bruto osnovice za dane rada – OB (rb. 5 x rb. 3)	30.880,00	30.880,00	16.843,64	16.843,64
7.	Neto najniža, odnosno srazmerni iznos neto najniže osnovice (rb. 6 x 0,701)	21.646,88	21.646,88	11.807,39	11.807,39
8.	Obrazac za preračun neto naknade na bruto	N : 0,701	B=(N+0,199 x OB) : 0,90	N : 0,701	B=(N+0,199 x OB) : 0,90
9.	BRUTO NAKNADA (po obrascu sa rb. 8.)	54.208,27	23.494,58	25.677,60	12.613,20
10.	OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA IZ NAKNADE – Red. br. 9. ako je na ovom rb. iznos veći od iznosa na rb. 6. (u primeru kol. 3 i 5) – Red. br. 6. ako je na ovom rb. iznos veći od iznosa na rb. 9. (u primeru kol. 4 i 6)	54.208,27	30.880,00	25.677,60	16.843,64
11.	OBRAČUN DOPRINOSA NA TERET OSIGURANIKA (19,9% na rb. 10.)	10.787,45	6.145,12	5.109,84	3.351,88
	11.1. za PIO (14% na rb. 10.)	7.589,16	4.323,20	3.594,86	2.358,11
	11.2. za zdravstvo (5,15% na rb. 10.)	2.791,73	1.590,32	1.322,40	867,45
	11.3. za nezaposlenost (0,75% na rb. 10.)	406,56	231,60	192,58	126,32
12.	Porez (10% na rb. 9.)	5.420,82	2.349,46	2.567,76	1.261,32
13.	ZA ISPLATU (rb. 9 – rb. 11 – rb. 12)	38.000,00	15.000,00	18.000,00	8.000,00
14.	OBRAČUN DOPRINOSA NA TERET POSLODAVCA (16,15% na rb. 10.)	8.754,64	4.987,12	4.146,93	2.720,25
	14.1. za PIO (11% na rb. 10.)	5.962,91	3.396,80	2.824,54	1.852,80
	14.2. za zdravstvo (5,15% na rb. 10.)	2.791,73	1.590,32	1.322,40	867,45

6.2. Obračun kada je ugovor zaključen sa PENZIONISANIM licem

Rb.	Opis	SA PENZIONISANIM LICEM
		Lice “G” Neto naknada VIŠA od neto najniže osnovice (radi pun mesec)	Lice “H” Neto naknada NIŽA od najniže neto osnovice (radi pun mesec)	Lice “M” Neto naknada VIŠA od srazmerne neto najniže osnovice (radi deo meseca)	Lice “N” Neto naknada NIŽA od srazmerne neto najniže osnovice (radi deo meseca)
1	2	3	4	5	6
1.	NETO NAKNADA (N)	38.000,00	16.000,00	18.000,00	8.000,00
2.	Broj radnih dana u mesecu	22	22	22	22
3.	Ostvareni dani rada za mesec	22	22	12	12
4.	Najniža bruto osnovica	30.880,00	30.880,00	30.880,00	30.880,00
5.	Iznos bruto osnovice po danu za srazmerni iznos najniže osnovice (rb. 4 : rb. 2)	1.403,64	1.403,64	1.403,64	1.403,64
6.	Najniža, odnosno srazmerni iznos bruto osnovice za dane rada – OB (rb. 5 x rb. 3)	30.880,00	30.880,00	16.843,68	16.843,68
7.	Najniža, odnosno srazmerni iznos neto najniže osnovice (rb. 6 x 0,760)	23.468,80	23.468,80	12.801,20	12.801,20
8.	Obrazac za preračun neto naknade na bruto	N : 0,760	B=(N+0,14 x OB) : 0,90	N : 0,760	B=(N+0,14 x OB) : 0,90
9.	BRUTO NAKNADA (po obrascu sa rb. 8.)	50.000,00	22.581,33	23.684,21	11.509,02
10.	OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA – Red. br. 9. ako je na ovom rb. iznos veći od iznosa na rb. 6. – Red. br. 6. ako je na ovom rb. iznos veći od iznosa na rb. 9	50.000,00	30.880,00	23.684,21	16.843,68
11.	Doprinos za PIO na teret osiguranika (14% na rb. 10.)	7.000,00	4.323,20	3.315,79	2.358,11
12.	Porez (10% na rb. 9.)	5.000,00	2.258,13	2.368,42	1.150,90
13.	ZA ISPLATU (rb. 9 – rb. 11 – rb. 12)	38.000,00	16.000,00	18.000,00	8.000,00
14.	Doprinos za PIO na teret poslodavca (11% na rb. 10.)	5.500,00	3.396,80	2.605,26	1.852,80

Napomena: Za ova lica nema obaveze plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti.

6.3. Obračun kada je ugovor zaključen SA LICEM PREKO OMLADINSKE/STUDENTSKE ZADRUGE KOJE SE NE NALAZI NA ŠKOLOVANJU, odnosno licem koje IMA NAVRŠENIH 26 godina života¹

Rb.	Opis	PREKO OMLADINSKE/STUDENTSKE ZADRUGE SA LICEM KOJE IMA 26 GODINA ŽIVOTA
		Lice “A” Neto naknada VIŠA od neto najniže osnovice (radi pun mesec)	Lice “B” Neto naknada NIŽA od najniže neto osnovice (radi pun mesec)	Lice “C” Neto naknada VIŠA od srazmerne neto najniže osnovice (radi deo meseca)	Lice “D” Neto naknada NIŽA od srazmerne neto najniže osnovice (radi deo meseca)
1	2	3	4	5	6
1.	Neto naknada (N) koja se isplaćuje zadrugaru	38.000,00	15.000,00	18.000,00	8.000,00
2.	Broj radnih dana u mesecu	22	22	22	22
3.	Ostvareni dani rada za mesec	22	22	12	12
4.	Najniža bruto osnovica	30.880,00	30.880,00	30.880,00	30.880,00
5.	Iznos bruto osnovice po danu za srazmerni iznos najniže osnovice (rb. 4 : rb. 2)	1.403,64	1.403,64	1.403,64	1.403,64
6.	Najniži, odnosno srazmerni iznos najniže bruto osnovice – OB (rb. 5 x rb. 3)	30.880,00	30.880,00	16.843,68	16.843,68
7.	Najniži, odnosno srazmerni iznos neto najniže osnovice (rb. 6 x 0,701)	21.646,88	21.646,88	11.807,42	11.807,42
8.	Obrazac za preračun neto na bruto	N : 0,701	B=(N+0,199 x OB) : 0,90	N : 0,701	B=(N+0,199 x OB) : 0,90
9.	BRUTO NAKNADA (po obrascu sa rb. 8.)	54.208,27	23.494,58	25.677,60	12.613,21
10.	OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA – Red. br. 9. ako je iznos na ovom rb. veći od iznosa sa rb. 6. – Red. br. 6. ako je iznos na ovom rb. veći od iznosa sa rb. 9.	54.208,27	30.880,00	25.677,60	16.843,68
11.	Doprinosi za socijalno osiguranje iz naknade (19,9% na rb. 10.)	10.787,45	6.145,12	5.109,84	3.351,89
	– za PIO (14% na rb. 10.)	7.589,16	4.323,20	3.594,86	2.358,12
	– za zdravstveno osig. (5,15% na rb. 10.)	2.791,73	1.590,32	1.322,40	867,45
	– za nezaposlenost (0,75% na rb. 10.)	406,56	231,60	192,58	126,33
12.	Porez (10% na rb. 9.)	5.420,82	2.349,46	2.567,76	1.261,32
13.	Doprinosi za socijalno osiguranje na naknadu (16,15% na rb. 10.)	8.754,64	4.987,12	4.146,93	2.720,25
	– za PIO (11% na rb. 10.)	5.962,91	3.396,80	2.824,54	1.852,80
	– za zdravstveno osig. (5,15% na rb. 10.)	2.791,73	1.590,32	1.322,40	867,45
14.	Ukupni troškovi rada (rb. 9 + rb. 13)	62.962,91	28.481,70	29.824,53	15.333,46
15.	Naknada troškova zadruzi (članarina) 10% na rb. 1.	3.800,00	1.500,00	1.800,00	800,00
16.	PDV (20% na rb. 15)	760,00	300,00	360,00	160,00
17.	Iznos koji poslodavac plaća zadruzi (rb. 14+15+16)	67.522,91	30.281,70	31.984,53	16.293,46

6.4. Obračun kada je ugovor zaključen SA LICEM koje IMA 26 godina života, za koje je zadruga utvrdila da ostvaruje mesečni prihod koji je ispod cenzusa za sticanje svojstva osiguranika²

Rb.	Opis	PREKO OMLADINSKE ZADRUGE SA LICEM KOJE IMA 26 GODINA ŽIVOTA
		Lice “A” Neto naknada VEĆA od neto najniže osnovice (radi pun mesec)	Lice “B” Neto naknada MANJA od najniže neto osnovice (radi pun mesec)	Lice “C” Neto naknada VEĆA od srazmerne neto najniže osnovice (radi deo meseca)	Lice “D” Neto naknada MANJA od srazmerne neto najniže osnovice (radi deo meseca)
1	2	3	4	5	6
1.	Neto naknada (N) koja se isplaćuje zadrugaru	38.500,00	15.000,00	19.500,00	8.000,00
2.	Broj radnih dana u mesecu	22	22	22	22
3.	Ostvareni dani rada za mesec	22	22	12	12
4.	Najniža bruto osnovica	30.880,00	30.880,00	30.880,00	30.880,00
5.	Iznos bruto osnovice po danu za srazmerni iznos najniže osnovice (rb. 4 : rb. 2)	1.403,64	1.403,64	1.403,64	1.403,64
6.	Najniži, odnosno srazmerni iznos najniže bruto osnovice – OB (rb. 5 x rb. 3)	30.880,00	30.880,00	16.843,68	16.843,68
7.	Najniži, odnosno srazmerni iznos neto najniže osnovice (rb. 6 x 0,7525)	23.237,20	23.237,20	12.674,87	12.674,87
8.	Obrazac za preračun neto na bruto	N : 0,7525	B=(N+0,1475 x OB) : 0,90	N : 0,7525	B=(N+0,1475 x OB) : 0,90
9.	BRUTO NAKNADA (po obrascu sa rb. 8.)	51.162,79	21.726,56	25.913,62	11.649,38
10.	OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA – Red. br. 9. ako je iznos na ovom rb. veći od iznosa sa rb. 6. – Red. br. 6. ako je iznos na ovom rb. veći od iznosa sa rb. 9.	51.162,79	30.880,00	25.913,62	16.843,68
11.	Doprinosi za socijalno osiguranje iz naknade (14,75% na rb. 10.)	7.546,51	4.554,80	3.822,26	2.484,44
	– za PIO (14% na rb. 10.)	7.162,79	4.323,20	3.627,91	2.358,12
	– za zdravstveno osig.3	–	–	–	–
	– za nezaposlenost (0,75% na rb. 10.)	383,72	231,60	194,35	126,32
12.	Porez (10% na rb. 9.)	5.116,28	2.172,76	2.591,36	1.164,94
13.	Doprinosi za socijalno osiguranje na naknadu (11% na rb. 10.)	5.627,91	3.396,80	2.850,50	1.852,80
	– za PIO (11% na rb. 10.)	5.627,91	3.396,80	2.850,50	1.852,80
	– za zdravstveno osig.3	–	–	–	–
14.	Ukupni troškovi rada (rb. 9 + rb. 13)	56.790,70	25.124,36	28.764,12	13.502,18
15.	Naknada troškova zadruzi (članarina) 10% na rb. 1.	3.850,00	1.500,00	1.950,00	800,00
16.	PDV (20% na red. br. 15)4	770,00	300,00	390,00	160,00
17.	Iznos koji poslodavac plaća zadruzi (red. br. 14+15+16)	61.410,70	26.924,36	31.104,12	14.462,18

6.5. Obračun kada je ugovor zaključen SA LICEM PREKO OMLADINSKE ZADRUGE koje se nalazi NA ŠKOLOVANJU I NIJE STARIJE OD 26 godina⁵

Rb.	Opis	Iznos
1	2	3
1.	Ugovorena neto naknada koja se isplaćuje zadrugaru	15.000,00
2.	Obrazac za preračun neto na bruto	B = N : 0,904
3.	Bruto naknada po obrascu sa rb. 2.	16.592,92
4.	Normirani troškovi (rb. 3. x 20%)	3.318,58
5.	Oporeziv prihod (rb. 3 – rb. 4)	13.274,34
6.	Porez (rb. 5. x 20%)	2.654,87
7.	Umanjenje obračunatog poreza (rb. 6. x 40%)	1.061,95
8.	Porez za uplatu (rb. 6 – rb. 7)	1.592,92
9.	Doprinos za PIO na naknadu (rb. 3 x 4%)	663,72
10.	Doprinos za zdravstveno osiguranje na naknadu (rb. 3 x 2%)	331,86
11.	Ukupni troškovi rada (rb. 1 + rb. 8 + rb. 9 + rb. 10)	17.588,50
12.	Naknada troškova zadruzi (članarina) 10% na rb. 1	1.500,00
13.	PDV (20% na rb. 12)	300,00
14.	Iznos koji poslodavac plaća zadruzi (rb. 11 + rb. 12 + rb. 13)	19.388,50

 

---

1. Obračun je dat za zadruge koje su obveznici PDV. U ovom slučaju osnovica za preračun sa neto u bruto je iznos naknade koja se isplaćuje zadrugaru, a članski doprinos ima karakter prihoda zadruge na koji se plaća PDV. Ako zadruga nije obveznik PDV-a, neto naknadu bi činio iznos sa red. br. 1 i iznos sa red. br. 15. 

2.Prema Pravilniku o mesečnom iznosu prihoda kao cenzusu za sticanje svojstva osiguranog lica (“Sl. glasnik RS”, br. 112/06, 5/09) nezaposleno lice i druge kategorije socijalno ugroženih lica stiču svojstvo osiguranika pod uslovom da prosečni mesečni prihod: 1) pojedinaca koji živi sam ne prelazi iznos minimalne zarade u neto iznosu utvrđene u skladu sa propisima o radu, uvećane za 30%; 2) po članu porodice ne prelazi iznos minimalne zarade u neto iznosu, utvrđene u skladu sa propisima o radu, u mesecu podnošenja prijave.

3.Zadruga ne plaća doprinos za zdravstvo, jer se sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za ova lica obezbeđuju u budžetu Republike (čl. 16. st. 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju – “Sl glasnik RS”, br. 25/19).

4.Obračun je dat za zadruge koje su obveznici PDV. U ovom slučaju osnovica za preračun sa neto u bruto je iznos naknade koja se isplaćuje zadrugaru, a članski doprinos ima karakter prihoda zadruge na koji se plaća PDV. Ako zadruga nije obveznik PDV-a, neto naknadu bi činio iznos sa red. br. 1 i iznos sa red. br. 15. 

5.Obračun je dat za zadruge koje su obveznici PDV. U ovom slučaju osnovica za preračun sa neto na bruto je iznos naknade koja se isplaćuje zadrugaru, a članski doprinos ima karakter prihoda zadruge na koji se plaća PDV. Ako zadruga nije obveznik PDV, neto naknadu bi činio iznos sa red. br. 1 i iznos sa red. br. 12.